Anksioznost u staračkom domu

Anksioznost predstavlja poremećaj koji prati konstantni osećaj straha i strepnje bez bilo kakvog razloga, kao i iščekivanja da će se nešto loše dogoditi. Bez obzira koliko godina imamo u nekom životnom trenutku svi smo iskusili teskobu, nervozu ili strah. Ovo je sasvim normalna reakcija na stres kojim smo u današnje vreme izloženi. Obično je vezan za velike promene, kao na primer prelazak iz poznatog, domaćeg okruženja u starački dom

Posted by admin October 2, 2018

Anksioznost predstavlja poremećaj koji prati konstantni osećaj straha i strepnje bez bilo kakvog razloga, kao i iščekivanja da će se nešto loše dogoditi. Bez obzira koliko godina imamo u nekom životnom trenutku svi smo iskusili teskobu, nervozu ili strah. Ovo je sasvim normalna reakcija na stres kojim smo u današnje vreme izloženi. Obično je vezan za velike promene, kao na primer prelazak iz poznatog, domaćeg okruženja u starački dom.

anksioznost

Takođe, teskoba se može javiti i u određenom periodu u toku godine. Naime, jesen u staračkom domu za pojedine stanare je asocijacija na sumorne dane, pa se, pored depresije, može javiti i izvesni strah. Međutim, ako i nakon perioda privikavanja na novo mesto boravka ili dolaska novog godišnjeg doba napetost i osećaj straha nisu nestali, onda je u pitanju anksioznost.

Starački dom u Beogradu, Arija vam ukazuje na razliku između trenutnog straha i problema zvanog anksioznost.

Anksioznost - najčešći tipovi

U zavisnosti od situacija koje izazavaju tegobe, postoji nekoliko vrsta anksioznosti.

Socijalna anksioznost ili socijalna fobija se često vezuje za strah od ljudi. Zapravo, ona predstavlja znatno širi pojam, jer se odnosi na strah da će osoba biti posmatrana i krtikovana od strane drugih, pre svega, nepoznatih ljudi. Zatim, strah od potencijalnih situacija u kojima se osoba može osramotiti. Zbog toga pacijenti izbegavaju javna mesta, javne govore, pa čak i neposredni kontakt licem u lice. Opšta ili generalizovana anksioznost je svakodnevna prekomerna briga ili tenzija. Vezuje se za strepnju oko novca, zdravlja, karijere, porodice ili bilo koje druge oblasti.

Anksioznost se povezuje i sa specifičnim fobijama. Najčešće su to strah od visine, letenja, zatvorenog prostora, a kod starih ljudi i strah od smrti. Fobije se rezultiraju izbegavanjem svih situacija koje ih mogu izazvati.

Kako anksioznost nastaje?

Baš kao što nije otrkiveno kako nastaje reumatoidni artritis, Parkinsonova bolest i mnoge druge, tako se ne zna ni tačan uzrok za anksioznost. Stručnjaci ističu da je ona kombinacija uticaja genetike, okoline i biohemijskih procesa u mozgu.

Anksioznost se može prenositi sa kolena na koleno. Ispitivanja su pokazala da se bolest javlja i kod poremećaja nivoa neurotransmitora u mozgu koji prenose informacije od jedne nervne stanice do druge. U tom slučaju poruke se ne prenose pravilno, pa mozak ne reaguje adekvatno na određene događaje.

anksioznost

Stare osobe se suočavaju sa smrću supružnika i bliskih osoba, te se ove stresne situacije smatraju glavnim okidačem za anksioznost. Kao uticaji okoline navode se i traume nastale kod zlostavljanja, razvoda i promena boravka.

Anksioznost može da bude i znak za Alchajmerovu bolest

Najnovije istraživanje je pokazalo povezanost između ove dve bolesti. Gerijatrijski psihijatar Nensi Donovan je ustanovila da se kod starijih osoba, kod kojih se godinama povećava osećaj brige i straha, često razvije i Alchajmerova bolest.

Odnosno, potvrđeno je da anksioznost ima veliku ulogu u povećavanju nivoa beta-amiloida kod starijih osoba, a te promene u njihovom broju direktno utiču na pojavu različitih demencija i Alchajmerove bolesti.

Kako pomoći starima koji pate od anksioznosti?

Često ljudi nisu svesni da imaju ovaj problem. Naročito ako se ima u vidu da anksioznost dovodi do fizičkih simptoma koji su slični kao kod moždanog ili srčanog udara.

Kako je medicinska nega starijih lica u domu na visokom nivou, vrlo brzo se otkrivaju stvarni uzroci simptoma, pa se na osnovu toga pristupa lečenju. Ono se zasniva na terapiji medikamentima i individualnom psihijatriskom pristupu svakom pacijentu. Na taj način otkrivaju se stvarni izvori strahova. Kao i načini za njihovo prevazilaženje.

Licencirani starački dom, pored medicinskih stručnjaka i negovatelja, u svom timu ima i socijalne radnike. Kroz razgovor sa njima stanari će lakše prihvatiti promenu i uvideti da je dom za stare savršena oaza mira za njih. Samim tim opasnost od razvoja bilo koje anksioznosti je smanjena.

Osim nege, značajnu ulogu u borbi ima društveni život u staračkom domu, naročito za period prilagođavanja i socijalizacije. Takođe, velika je važnost poseta najbližih u domu za stare. Time svojim najmilijim stavljate do znanja da i dalje brinete za njih i da ih niste zaboravili.

anksioznost

Starački dom Beograd, Arija svojim stanarima posvećuje posebnu pažnju. Topla atmosfera i prijatno osoblje učiniće da se svako oseća kao kod svoje kuće, te nema mesta za osećaj teskobe i straha.